De ruiter

Život i poreklo Hermana Kruydera

Priča o Hermanu Kruyderu počinje u Holandiji, gde je on došao na svet 1881. godine. Dok neki zapisi njegovo početak smeštaju u Barn, drugi sugerišu da je rođen u Lage Vuursche. Ovaj rani period njegovog života postavio je temelje za život posvećen četkici i skicploj. Kroz godine se kretao sa tihim ciljem, na kraju pronalazeći svoj put do užurbanih ulica Amsterdama, gde će on, na kraju, i izumreti 1935. godine.

Njegov kreativni život bio je stalno prisutan od oko 1900. godine pa sve do njegove smrti. Tokom ovih decenija, on je koračao kroz promene pejzaža holandskog života, ostavljajući za sobom zapis svojih zapažanja kroz umetnost. Bio je čovek svog vremena, duboko ukorenjen u geografiji svoje domovine, od tišine regiona Gooi do urbane energije prestonice. Njegovo postojanje definiisano je ovim neprekidnim angažovanjem prema svetu koji ga je okruživao, težnjom koja je trajala sve do njegovih poslednjih dana u Amsterdamu.

Artistička delatnost i profesionalna pripadnost

U ranim godinama svog kreativnog života, Kruyder je tražio društvo drugih stvaralaca kako bi izoštrio svoju viziju. Oko 1905. godine, našao se u Haarlemu, gde je sarađivao sa Henrijem Bootom. Ovaj period kolaboracije pomogao je u oblikovanju njegovog rani razvoj kao slikara i crtača. Njegovo prisustvo u tadašnjim umetničkim krugovima obeleženo je aktivnim učešćem u različitim društvima koja su podstirala zajednički rast i zajednički cilj.

Njegova posvećenost umetnosti odrazila se kroz formalna udruženja. Postao je član Kunstkring Haarlem, što je bio korak koji ga je dublje integrisao u profesionalni pejzaž Holandije. Takođe je bio član društva Kunst zij ons doel, čime je dodatno učvrstio svoje mesto unutar strukturiranog sveta holandske umetnosti. Ove veze pružile su okvir njegovim neprestanim naporima dok je navigirao složenostima profesionalne karijere.

Kako su godine prolazile, njegova geografska odredišta su se menjala, a sa njima i profesionalne veze. Godine 1930. vratio se u region Gooi. Ovaj povratak u taj kraj povezao ga je sa Gooise Kunstkring, gde je ostao sve do smrti u Amsterdamu. Njegov život su definisali upravo ti pokreti između gradova i raznih grupa koje su pružale utočište njegovoj ruci i njegovom oku.

Istaknuta dela i umetnički stil

U tišini svog studija, Herman Kruyder je nastojao da kroz prizmu ekspresionizma uhvati samu suštinu sveta. Njegova ruka kretala se sa posebitim intenzitetom, dajući prednost sirovim emocijama subjekta u poređenju sa pustom imitacijom stvarnosti. Veliku inspiraciju pronalazio je u najjednostavnijim aranžmanima, posvećujući veliku deo svoje kreativne energije statičkom motivu. Ove kompozicije omogućavale su mu da istražuje težinu i teksturu predmeta, pronalazeći duboki smisao prisutnosti u onome što je svakodnevno i banalno.

Njegov tehnički pristup značajno se razlikovao u zavisnosti od duha samog dela. U jednom trenutku, okretao se nežnom dodiru pastela i akvarela na papiru kako bi dočarao Beg iz Antverpena, delo datirano iz 1914. godine. Ovaj medij omogućavao je određenu lakoću i fluidnost koja je bila u suprotnosti sa njegovim snažnijim, masivnijim poduhvatima. Kada je želeo da utemelji svoju viziju u trajnosti ulja na platnu, stvarao je dela kao što je Krave koje leže na livadi, gde je gusta primena boje oživela ovu pastoralnu scenu.

• Beg iz Antverpena, 1914
• Krave koje leže na livadi

Izložbe i muzejske kolekcije

Nasleđe koje je ostavio Herman Kruyder nastavljeno je da biva odagno u godinama koje su usledile nakon njegove smrti. Godine 1936. Stedelijk muzej u Amsterdamu organizovao je posthumnu izložbu kako bi se proslavio njegov život i doprinos umetnosti. Ovaj skup je omogućio širem krugu publike da upozna njegova dela, osiguravajući da se njegov duh i dalje oseća u holandskoj umetnosti čak i nakon njegovog odlaska.

Kako je vreme prolazilo, njegove slike i crteži pronalazili su put u značajne institucionalne kolekcije i javne izloženosti. Gradski muzej Van Abbe u Ajndhovenu ugostio je njegova dela od 13. decembra 1952. do 25. januara 1953. godine. To je bilo praćeno periodom priznanja u Hagu, gde je Gradski muzej Haga izlagao njegova dela od 6. februara do 15. marta 1953. godine. Ubrzo nakon toga, Stedelijk muzej u Amsterdamu ponovo je odlučio da predstavi njegov rad, organizujući izložbu koja je trajala od 21. marta do 3. maja 1953. godine.