Marija Gažič

Rani život, porodica i obuka

Marija Gažič rođena je 20. marta 1860. godine u Višeri, u okviru Kurskove gubernije u Ruskoj imperiji. Njen odgoj oblikovan je specifičnim poreklom njenih roditelja. Otac, Tadeuš Nowina-Hrzanovski, bio je poljski plemić i inženjer koji je radio na izgradnji mostova i železnica u Kursk regionu. Majka, Elžbieta, poticala je iz aristokratske porodice Nobel. Prateći majčinu želju, Marija Gažič je odgajana u strogim tradicijama pravoslavne vernosti.

Porodica je zime provodila u Varšavi, gde je Marija Gažič, zajedno sa svoja tri sestre i brata, obrazovanje sticala kod kuće. Ovaj rani period učenja postavio je temelje za njen rastući interes za crtež. Do 1874. godine započela je formalnu obuku u Varšavi, studirajući pod vođstvom Vojteha Gersona. U njegovim je klasama ostala učenica sve do 1878. godine.

Artističko obrazovanje i brak

Godine 1878. njeni radovi su prvi put izloženi u galeriji Zachęta, označavajući početak njene javne umetničke prisutnosti. Iste te godine, Marija Gažič se udala za Konstantina Gažiča, zemljoposednika iz Grodnskog regiona. Njihov zajednički život obeležio je i dolazak na svet sina, čija je smrt u ranom detinjstvu ostavila dubok trag u njihovoj sudbini.

Njeno umetničko usavršavanje nastavilo je put kroz Minhen, da bi je na kraju vodilo u sam Pariz. Između 1891. i 1895. godine, Marija Gažič je pohađala prestižnu akademiju Académie Julian. U tim umetničkim ateljeima, radila je pod mentorstvom velikana kao što su William-Adolphe Bouguereau, Tony Robert-Fleury i Jules Lefebvre. Tokom tih pariskih godina, u umetničkom krugu, upoznala je i Olgu Boznańsku.

Religiozni život i poznate godine

Nakon smrti supruga, Marija Gažič se okrenula potpuno drugačijem životu. Prešla je u katolicizam i 1906. godine stupila u konvent Sestara Svete Porodice iz Nazareta u Rimu. Njena posvećenost redovničkom životu postala je još dublja kroz njene zavete; prve zavete položila je 1908. godine, dok je večnite zavete položila 1912. godine. Od tog trenutka, njene slike nosile su novi potpis: Sestra Paula iz Nazareta.

Njena služba vodila ju je kroz različite konvente. Ostala je u konventu Sestara u Grodnu sve do 1919. godine, nakon čega je služila u Lublinu. Između 1923. i 1928. godine živela je u Albanu, gde je obavljala funkciju učiteljice novicijki. Tamo je nastavila da služi kao superiora konventa sve do 1932. godine. Kako joj se zdravlje polako pogoršavalo, vratila se u Grodno, gde je preminula 13. septembra 1935. godine.

Značajna umetnička dela

Njen potez četkice hvata specifične momente prisutnosti i tišine. Godine 1885. stvorila je Portret žene, delo koje odražava njen rani tehnički razvoj. Do 1896. godine, njen fokus se okrenuo ka unutrašnjem svetu kroz Samoportret sa paletom. U ovom delu, ona sedi u dekorativnoj fotelji, noseći crnu haljinu sa teškim vezom. Pozadina koristi dominantne žute i zelene tonove koji se kontrastiiraju sa tamnoćom njene odeće, dok njen intenzivan pogled pruža psihološku težinu celoj kompoziciji.

Sledeća godina, 1897, donela je Dama u balskoj haljini. Ova slika istražuje izgled žene iz visokog društva, mada se nad scenom unosi osećaj melanholije. Subjekt gleda ka rubu svoje sjajne bele haljine koju drži u ruci. Iza nje, pozadina se menja kroz bezoblične talase boja, krevajući se od svetlosti na levoj strani ka tame na desnoj.

Veliki deo njenog stvaralačkog rada ostaje povezan sa njenim religioznim životom i zajednicom kojoj je služila. Više od 20 dela nalazi se u vlasništvu Sestara Svete Porodice iz Nazareta. Ove slike ostaju deo tih tihih prostora koje održava red.